U industrijskom naselju, u javnosti nazvanom „mali Istanbul", koje će se graditi na Pešteru, gajiće se organska hrana, a najveću pomoć, pored Vlade Srbije, Pazarci očekuju od bogate dijaspore iz Turske, otkriva u intervjuu za „Alo!" Dr. Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja i kopredsednik zajedničkog komiteta za ekonomske odnose sa Turskom.

Lider Stranke demokratske akcije Sandžaka, međutim, negira da je cilj tog projekta stvaranje etnički čistog naselja.

- To je industrijski centar koji ne poznaje pripadnost. To je jedan celoviti projekat za razvoj nerazvijenih područja i on je zasnovan na realnim ekonomskim činjenicama, pre svegana izgradnji Koridora 11, koji veže Beograd i južni Jadran i koji vezu između svih ključnih tačaka smanjuje za pet puta, te predstavlja bazu na kojoj bi zona u Tutinu bila jedan od ključnih distributivnih centara u svom regionu. Želim da istaknem da su svi koji žele da investiraju i doprinesu ekonomskom boljitku dobrodošli bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.

Ipak, u javnosti se sumnja da će tu biti naseljeni pretežno srpski državljani bošnjačkog porijekla, izbeglice sa Kosova i oni koji će se u sklopu readmisije iz evropskih država vratiti u Srbiju.

- Industrijska zona, slobodna carinska zona i stambena zona su neodvojivi elementi ovog koncepta. Naša ambicija jeste da dovedemo investitore iz zapadne Evrope i Turske.

ALO - Kada će biti započeta izgradnja poslovno-industrijsko-stambenog naselja u selu Leskova kod Tutina?

- Radi se regionalna razvojna zona kao pilot projekat za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. To je naš potpuno novi koncept koji u sebi sadrži Industrijsku zonu, slobodnu carinsku i stambenu zonu kao jedinstvenu celinu.
Trenutno su na toj lokaciji završena geološka istraživanja, ispitivanja trusnosti zemljišta, a i izrada urbanističkih planskih akata je u završnoj fazi. Ukoliko studija izvodljivosti pokaže ono što mi očekujemo, naše ambicije su da se na proleće postavi kamen temeljac za regionalnu razvojnu zonu na Pešteru.

ALO - Ko je naručilac, odnosno na čiju inicijativu je nastao projekat izgradnje ovog kompleksa?

- To je zajednički projekat Vlade Srbije i opštine Tutin. Projekat je Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, a naručilac posla Opština Tutin. 
Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja je incirala izgradnju ovog projekta baš u Tutinu kao jednoj od najnerazvijenih opština i regija u našoj zemlji sa ciljem da se pokrene razvoj ovog zabačenog i nerazvijenog područja.

ALO - Kakav vid industrije će biti zastupljen na toj lokaciji?

- Ona za koju investitori pokažu najviše interesa, a koja nema negativan uticaj na životnu sredinu, prvenstveno mislimo na proizvodnju i preradu organske hrane, kao i industrije koje zahtevaju veliki broj radnika, koje donose nova znanja, nove tehnologije i imaju visok nivo izvoza.
Pre svega istakao bih da je ta lokacija, kao i sama Pešterska visoravan jedna posebna ekološka oaza. Hoćemo da valorizujemo ovu našu komparativnu prednost, to je pre svega plodno zemljište i industrija na bazi proizvodnje organske hrane. Na teritoriji slobodne zone najviše će se graditi pogoni lake i prerađivačke industrije.

ALO - Koliko stanova će u okviru ovog projekta biti sagrađeno i kome su oni namenjeni?

- Imaće oko 2000 stanova sa potpunom infrastrukturom koji predstavlja sastavni i neodvojivi deo ovog koncepta koji ima 941 poslovnu jedinicu od po 250 kvadratnih metara. Tako da svakoj poslovnoj jedinici po automatizmu pripada određeni broj stanova, zavisno od broja upošljenih.

ALO - Da li je tačno da će tu biti naseljeni pretežno srpski državljani turskog porekla, izbeglice sa Kosova i oni koji će se u sklopu readmisije iz evropskih država vratiti u Srbiju?

- Rekao sam već, industrijska zona, slobodna carinska zona i stambena zona su neodvojivi elementi ovog koncepta. Naša ambicija jeste da dovedemo investitore iz zapadne Evrope i Turske.

ALO - Postoji li opasnost da se tu stvori etnički čisto naselje i kakve bi posledice toga mogle da budu?

- Ovo što mi radimo je ozbiljna stvar. Kao što sam već rekao, to je industrijski centar koji ne poznaje pripadnost. Ovaj projekat je ucrtan u Prostorni plan Republike Srbije za period od 2010. do 2021. godine sa strateškim prioritetima do 2014. godine. To je jedan celoviti projekat za razvoj nerazvijenih područja i on je zasnovan na realnim ekonomskim činjenicama pre svega na izgradnji Koridora 11 koji veže Beograd i južni Jadran (luku Bar)  i koji vezu između svih ključnih tačaka smanjuje za pet puta, te tako predstavlja bazu na kojoj bi zona u Tutinu bila jedan od ključnih distributivnih centara u svom regionu. Želim da istaknem da svi koji žele da investiraju i doprenesu ekonomskom boljitku su dobrodšli bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.

ALO - Najavljeno je da će Vlada Turske u finansiranje ovog projekta uložiti 1,69 milijardi evra. Kakav interes ima Turska da ovoliki novac uloži u Srbiju?

- Predračun kompletnog koncepta iznosi toliko, mi pokušavamo prvenstveno da zainteresujemo naše uspešne ljude i dijasporu iz ovoga kraja koja je najbrojnija u Turskoj. Mi ne maštamo da država Turska uloži u ovu razvojnu zonu već bogati pojedinci poreklom iz ovih krajeva koji nađu u tome svoj interes. U razvijenim zemljama vlasnici kapitala i investitori su uspešni pojedinci ili grupe takvih ljudi koji nađu zajednički interes. Naravno tu je i proces dislociranja ekonomije koji je u svetu takodje normalan. Mi imamo pogrešnu predstavu o merama, dok drugi u svetu barataju velikim ciframa. Samo da napomenem da je skoro u poseti našoj zemlji bio ministar rada i socijalne politike Republike Turske, Omer Dinčer i samo njegovo ministarstvo ima budžet preko 96 milijardi dolara.

ALO - Sa koliko novca će Srbija finansirati izgradnju ovog kompleksa kod Tutina?

- Predviđeno je da naša država izdvoji sredstva za izgradnju infrastrukture, ta vrednost je oko 40 miliona eura. Naravno Srbija će dati i sve potrebne dozvole za izgradnju objekata u indrustrijskoj zoni, kao i za prateće industrijske objekte.

ALO - Hoće li i kada Turkish airlines preuzeti Jat ervejz i po kojoj ceni?

- U toku su razgovori i situacija se odvija veoma povoljno po obe strane. Nadamo se da prve rezultate možemo da imamo u skorijoj budućnosti.

ALO - Šta mislite o autonomiji Sandžaka koju pominje Muamer Zukorlić?

- To je u osnovi političko i ekonomsko pitanje, a ne religiozno.

ALO - Da li ste i zašto promenili stav u vezi zahteva da Sandžak ima svog predsednika, vladu, skupštinu i policiju, kako je bilo predviđeno memorandum Muslimanskog nacionalnog veća iz 1993. godine, koji ste i Vi potpisali ispred SDA?

- Uspostavljanje specijalnog statusa bio je usvojen model na Međunarodnoj Konferenciji o bivšoj Jugoslaviji u Hagu za rešavanje manjinskog pitanja u novonastalim državama na prostoru bivše SFRJ. Prvenstveno za rešavanje statusa Srba u Hrvatskoj, Međutim to nisu prihvatili predstavnici Srbije i Crne Gore. Na toj konferenciji učestvovala je i delegacija, tada, Muslimanskog Nacoinalnog veća Sandžaka čiji sam bio predsednik i potpisnik Memoranduma na toj konferenciji.
Istorijske okolnosti koje su bile u tom periodu su bile takve. Gledano iz današnje perspektive mogu da kažem da su to bile potrebe koje su proistekle upravo iz okolnosti u kojima su se tada našli Bošnjaci Sandžaka izloženi organizovanom državnom teroru tadašnjeg nedemokratskog režima. Danas su Bošnjaci deo demokratske većine u skupštini Srbije i proevropske Vlade Srbije, čime pokazujemo spremnost da preuzmemo deo odgovornosti u ovoj zemlji ali i pravo da čuvamo i unapređujemo svoje nacionalne vrednosti iidentitet. Okrenuti smo budućnosti i proevropskim vrednostima, standardima i dostignućima, pre svega ekonomskom razvoju.